“eins bis sechzehn” reviewed by Helly Cherry

eins bis sechzehn
Većina izdavača koji drže do svog imena, potrudiće se da prodaju gotov proizvod vizuelnim putem tj. impesivno uradjenim pakovanjem samog izdanja.Ponekad se dogodi da čak i samo pakovanje bolje izgleda nego sadržaj nosača zvuka. Takvom nebrigom o samom konzumentu zvuka, izdavači postepeno gube kupce i interesovanje i izdavačka kuća propada. Kada je ovo izdanje stiglo u moje poštansko sanduče, najviše sam se plašio da ću nakon slušanja prve pesme izgubiti volju da preslušam ceo kompakt disk, ali srećom, ovaj put to nije bio slučaj.

Anti Matter Plant, Chronica i Kunsthochschule für Medien Köln su se svojski potrudili oko svega, počev od kvaliteta samog omota, do profesionalno uradjenog kompakt diska sa luksuznom štampom. Buklet sadrži nesvakidašnju kolekciju fotografija Julia Weinmann, vizuelne umetnice cije su fotografije uglavnom inspirisane destrukcijom. Za audio doživljaj potrudio se Ephraim Wegner, avangardni umetnik koji je upotpunio vizuelni deo svojim eksperimentima sa otpadom, field recordingom i drone sekvencama koje su najverovatnije stvorene pomoću računara. Interesantna je činjenica da su Julia i Ephraim sav materijal fotografisali i snimili u nekoliko napuštenih hotela i da većina zvuka koji su proizveli potiče od staklenih, plastičnih i metalnih elemenata koji su nekada krasili ove hotele. Sasvim je sigurno da će ovakvo izdanje verovatno smetati većini konzumenata standardnih muzičkih pravaca, ali će sigurno zaokupirati pažnju pojedinaca koji bi želeli da čuju nešto avangardniju muzičku formu. Đorđe Miladinović

via Helly Cherry

This entry was posted in Reviews and tagged , , . Bookmark the permalink. Comments are closed, but you can leave a trackback: Trackback URL.
  • Tags

  • Categories

  • Archives